Trudnoća: Update






Hajde da napišem nešto dok mi nije opala sva kosa, poispadali svi zubi, ugušila se pokušavajući da dođem do vazduha, mada to sve nije mnogo bitno za kucanu reč :)
Da...
Ima par stvari koje vam u svakodnevnom životu ne bi mnogo smetale, ali u ovom stanju predstavljaju ogroman problem. Na primer, toalet na ulici. Kada obavljate birokratske stvarčice negde na blagoj periferiji centra grada to može da potraje, a i da se nadoveže na još nekoliko poslova koje treba da obavite, a pošto je situacija takva da beba i bešika obično super sarađuju-protiv vas, eto vama noćne, pardon, dnevne more. Setite se gde sve treba da idete, pa se vratite u dotičnu ustanovu, ne bi li iskoristili wc za stranke...a ono, s ulaznih vrata piše NE RADI! Setite se da u blizini ima zdravstvena ustanova tipa Dom Zdravlja, pa uskočite u onaj u prizemlju. Kakvo olakšanje, pomislićete, ali, avaj: nema sapuna. Na polici ispod ogledala stoji mali zeleni sapunčić u obliku cveta. Bojažljivo nasapunjate 1 prst (a nije na odmet pomenuti da ste baš taj dan iz tašne izvadili gel za dezinfekciju ruku, jer ko bi pomislio da ćete ići u (ne)zdravstvenu ustanovu, a još manje da neće biti higijenskog materijala), znači, nasapunjate taj prst i molite Boga da vam ne oljušti kožu sa dlanova ili da ne dobijete neko gljivično oboljenje. I dok čekate ispred svog partnera, koji u jednom trenutku izleće iz muškog wc-a i uz komentar: "Da vidim kog je oblika taj sapunčić...", uleće u ženski wc, a onda objavi kako je to ono za pisoar i kako se nada da neko nije izvadio iz pisaoara i stavio na lavabo! Pomislićete,  šta mi se sve neće desiti danas.
 Par metara dalje moraćete da sednete na klupicu u parku, a beba će opet da napadne bešiku. Tako ja opet pošaljem njega da vidi da li u javnom wc-u ima sapuna, a on promolivši nos uzvraća: "Nema ni slavine!" I onda se onako zamislite i iznova se pitate u kakvoj to zemlji živimo (ja se više pitam: zašto u takvoj zemlji živimo).
Znači, wc.
Veliki problem!

Ja nikad nisam bila od onih što se oduševljavaju na trudnice.
Ima ljudi koji se prosto tope kad vide trudnicu, a ima i onih koji zaziru i beže kao đavo od krsta.
Ali niko ne pomisli šta se dešava tamo u tom divnom/zastrašujućem ispupčenju.
Evo, ja ću da vam kažem.
Beba unutra mrda. Sve vreme. Nekima ne, ali meni da. Bogami, DA! Obično s njom komuniciram kao Hogar Strašni, kad me zvizne u desnu stranu struka (skroz sa strane), pa se zateturam ili se trgnem, ja ispuštam zvuke tipa Grrrrr, Hagrrrr...Tako da kad stojite negde, ako je ovako snažno kao moje, morate da sednete i to ODMAH! Nema šanse da stojite ni jednu milisekundu. 
Nedostatak vazduha je još jedna nuspojava.
Nekad se desi da minutima ne mogu da udahnem, onda zevam kao riba na suvom, od čega počne srce da me žiga, a tad tek nema udisanja.
Svuda piše da kosa tokom trudnoće ne opada.
Ja svaki put kad provučem ruku kroz kosu, ostane mi puna šaka dlaka. Naravno, ne mogu da kupim šampon koji hoću, jer svi 'imaju čudan miris', a naći onaj koji ne smeta može da bude prava potraga za blagom!
Ležanje na leđima ne dolazi u obzir, prvo jer ne prija, drugo jer je smanjen dotok krvi u srce, pa ni beba ne dobija dovoljno kiseonika. Kad legnete na desnu stranu, ako ste žilavi kao ja, pa vam se stomak toliko jasno odvaja da vam se vide žile i ligamenti, toliko će vas vući nešto na mestu gde je bio želudac, da ćete imati osećaj da vam se sve unutra cepa. Znači, ostaje ležanje na levoj strani, što se i preporučuje, ali vas ujutru boli levo uvo, baš dobro, onako.
Ja kad spavam, ja spavam, tako da mi beba ne može ništa. Mrda ono na svaka dva sata, ali ja sam toliko onesvešćena da ne mogu da se probudim, a ujutru, u neko meni prihvatljivo doba, kad bih ionako ustala, mrda tako da odskačem od kreveta.
Ne mogu da se požalim.
Uvek mislim kako je njemu i šta mu se trenutno razvija i i dalje sam zapanjena što je baš mene izabralo da u meni raste! Mnogo me zasmejava. I mnogo štuca i često i dugo. 
Prisutni me opomenu kad me dugo i jako gura, pa ga ja bocnem prstom da mu vratim :)
Kažu: "Pa, nemoj, on je mali, ne zna da ti to smeta...", onda mi bude krivo, jer i ja nisam velika, ali za njega očigledno jesam.
A, mnogo je dobar.
Mnogo volim da pazim na sebe i time mu pomognem da mu ništa ne nedostaje.
To je moj način da mu pokažem da ga volim.
Sprečavam sve negativne uticaje i uživam leškareći po ceo dan.
Blago njemu!

:)




7 коментара:

  1. nice!!! http://theartist-mona.blogspot.com.es/

    ReplyDelete
  2. Haha svega sam se prisetila..misila sam da se takve stavri nikad ne zaboravljaju..medjutim jako lako sam zaboravila sve! jedino mogu da ti kazem da te uskoro ceka i bol u pupku..hehe

    ReplyDelete
  3. Great!!!!! I love it!!!!!

    http://estilohedonico.blogspot.pt/

    xoxo

    ReplyDelete
  4. Zato tebe nema da pises, cestitam. :) Slatko sam se smejala citajuci post, diiiivno. :)

    ReplyDelete
  5. Završetak je baš topao, majčinski. Sigurna sam da mu neće ništa faliti...Post je generalno baš humorističan :D

    ReplyDelete
  6. Ja zaista uživam u tvojim postovima! Sve najljepše ti želim i piši nam češće! :-)
    Možda ga zvuk kad tipkaš umiri, otkud znaš? :-)
    Puno pozdrava!

    G.

    ReplyDelete

Love to hear from you!