Plagijatori i ostale t(r)ice



U poslednje vreme često gledam vremensku prognozu na telefonu, kao da ću videti nešto novo, a ono uporno stoji 0°C ili -1°C.

Nema baš mnogo izbora i znam da ću izaći u onom toplom kaputu koji pokriva sve od glave do pete, inače ću se u suprotnom razboleti, jer ja sam pešak, mnogo volim da šetam :)

A onda redovno uz Belgrade (Current) pogledam i kakvo je vreme u Barseloni, Njujorku, Londonu, Parizu, Rimu i onda mi bude jasno zašto njima bavljenje modom polazi za rukom

Nije ni čudo kad je tamo iznad 10 stepeni! Konkretno u Njujorku je pre neki dan bilo 18! I stvarno je divno smisliti kombinaciju za tu temperaturu, ali ajde smisli ti (bez džaka para za 50 različitih kaputa i čizama) za ovu nulu!

Dobro, reći ćete, može ispod kaputa da bude zanimljivo. 

Jeste, ali opet, nije preporučljivo obući transparentnu košuljicu i plitke čizmice (osim ako nemate lavovski jak imunitet ili ste kao Obelix upali u čarobni napitak kao dete pa vam zima ne može ništa).
Često i to pevušim kad se smrzavam: "A šta može zima meni, šta mi može, šta mi sme? Nek mi nosić pocrveni, eto to je, to je sve!" 

Druga stvar je pitanje mode u Srbiji.

Što mi reče jedan modni urednik: zapanjim se kad vidim koliko blogova niče i koliko se devojaka ponaša kao da je prinuđeno da se svaki dan slika, odakle vam pare! 

Treba to pokupovati, ali opet, tu su roditelji, tu je mamina kuhinja (za mene velika nepoznanica jer moja majka nije taj tip, pa hrana nekako i nije opcija), tu je soba u stanu sa roditeljima, pa kao autsajder za takve stvari, pretpostavljam da je to nešto što mnogo znači, ostavlja mesta za nerazmišljanje o banalnijim stvarima i za neprekidno pravljenje autfit postova (ili bar ono što one misle da se tako zove). 
Dakle, slažemo se da nije poenta upasti u maniju slikanja ničega, već stvaranje kreativnog i neobičnog pa makar bilo i retko.

Treća stvar su plagijatori.

Sećate se osnovne škole. Svako svakog kopira. Kao neka zaraza. I uvek imamo neku drugaricu na kojoj nam se nešto sviđa i koju pokušavamo da iskopiramo. I ja sam imala takvu drugaricu, da ne zvučim pretenciozno pa da kažem- drugarice. 
Ta je na primer prepisala od mene kontrolni iz istorije u petom razredu, ali nije znala da sam ja u poslednjem trenutku dodala još jednu rečenicu i kad smo dobile ocene ona ode da se žali nastavnici zbog toga što je ona dobila 4+, a ja 5. I uvek je precrtavala moje crteže sa druge strane lista i opet nije naučila da crta.

Hoću da kažem da je bitno imati svoju kreativnu crtu i svoje ideje plasirati na svom blogu, jer vrlo malo treba da se povežu kockice kad neko počne da vas prati na nekom sajtu, a odmah zatim objavi identičan post koji ste vi napisali pre par dana. 

To se u ovom odraslom životu zove krađa intelektualne svojine

Ali naravno, dešava se i da se ideje poklope, a i da se ponekad teme ukrste, pa da pišemo o istim stvarima, ali vidi se i onda deluje da ste vi koji ste ukrali ili pozajmili tuđu ideju, jadni, jer ste ostali bez inspiracije...a još kad ste copy paste neki tekst o samopomoći uvrstili u sve to...uh...onda baš bude degutantno :)

No, ja nemam problema sa tim...kao što rekoh: ona nikad nije naučila da crta

;)




1 коментара:

Love to hear from you!