Breastfeeding and Body Change




Dojenje je daleko komplikovanije od onog što možeš da zamisliš pre trudnoće i onog čime možeš da se informišeš u toku trudnoće. Misliš da to ili ide ili ne ide. Sestre su nam npr. na vežbama govorile da moramo da zapamtimo da se ne sekiramo ako nema mleka i da ne okrivljujemo sebe, jer nekad se tako desi. 
Ali, realnost je sasvim drugačija.
Sad shvatam da je dojenje privilegija. Prvo, majčino mleko je toliko važno jer štiti bebu maltene od svega, drugo, bitno je zbog emotivnog razvoja, jer to nije samo čin hranjenja, već i emotivan čin koji pomaže bebi da razvije zdravu emotivnu povezanost i osećaj sigurnosti i samopouzdanja. A majkama koje doje mnogo je lakše da se spakuju i krenu sa bebom gde god i da ne brinu o hranjenju, o tome koliko vrela voda treba da bude u flašici, o tome koliko vremena ne sme da prođe, jer flašica ne sme da stoji na sobnoj temperaturi duže od 10 minuta, samim tim stres je preveliki da tu rezervnu količinu veštačkog mleka ne upotrebite i da se vratite kući pre nego što beba ogladni, da možete da je dojite, pa onda da joj date sveže pripremljenu flašicu.
Ako beba ne napreduje dobro u početku, pedijatar će vam savetovati  da uvedete dohranu veštačkim mlekom. A onda može da se desi da beba neće hteti da sisa, naviknuta na lak protok tj.mlaz na flašici, pa neće hteti da se muči i da vuče sisu. Onda će vam se grudi upaliti, jer beba mora sebi da naradi mleko, dakle da isprazni dojku dovoljno da bi se novo mleko napravilo, a bebe kad su male obično nemaju dovoljno snage da povuku, pa se onda kanali zapuše, stvori se mastitis, a i ako se ne stvori grudi nenormalno bole, peku, onda kad bebu stavite da sisa, onda još više peče, kao da vam neko seče žiletom bradavicu, dojka je bolna, tvrda...
To su proplakani dani i noći.
Onda beba poraste, a mleko nikako da krene malo više, a apetit joj se povećava, pa se vi trudite i trudite i jedete i pijete i sve radite ne bi li pošlo, jer ste već par meseci gledali kako je malom stvoru od dohrane teško, kako se muči i kako je (nama odraslima) grozan ukus adaptiranog mleka. Inače se redovno ukomiraju od dohrane, pa spavaju satima, što bude dobro kad hoćete da se odmorite, ali to sve onda preraste u neku grižu savesti, kad vidite kako svi oko vas isključivo doje, a uz sve navedeno vi gledate na dohranu kao na nužno zlo....
A da bi krenulo mleko treba redovno jesti, neko kaže puno, mada mislim da ne treba preterivati, oko 500 kcal više je sasvim dovoljno, treba dosta odmarati, znači kad beba spava i mama spava i treba se tuširati toplom vodom i masirati grudi. 
I treba piti dosta tečnosti.
Ali nekad i pored toga priroda vam ne ide na ruku.

Moj Mrdica je još u porodilištu odmah zgrabio sisu, dok su se sve oko mene mučile, ja sam gledala kako moj prirodni talenat sve zna samo par sati po rođenju. Međutim, pre prve kontrole doktorka je procenila da mu treba dohrana i onda peri flašice, steriliši, prokuvavaj vodu, peri ruke hiljadu puta, mućkaj flašicu, doji bebu 40 min., presvlači, daj flašicu, drži da podrigne, presvuci, pojedi nešto, doji bebu i sve u krug, a dete je sasvim lepo napredovalo, možda bi i bez toga bilo još bolje. Tri i po meseca je hteo i da sisa i da pije na flašicu, samo na vodu se gadio, a kad je na ishrani adaptiranim mlekom, trebalo bi da mu se ponudi i voda. Onda sam otkrila BOZU! I počeo je više da sisa i da fino zaspi, što je znak da je sit ili da sam prestane i da me pogleda i nasmeši mi se! Mislim da veće sreće od toga nema! Pošto sve radim instiktivno, sama sam odlučila da mu smanjim broj flašica, a da ga češće dojim, ali i tu postoji vreme u toku dana kad ima manje mleka i vreme kad ima više. Na poslednjoj kontroli doktorka mi je rekla da forsiram dojenje, što je uspeh, kad sama osetiš da treba nešto da radiš i da to radiš kako treba. Bio je period kad je uzimao samo jednu ili dve flašice dnevno i to ne više od 150ml, što je ogroman uspeh! Sad smo se malo vratili na 3 dnevno, ali se ja i dalje nadam da ću uspeti da ukinem flašicu skroz.

Što se tela tiče, mnogi nisu svesni i misle da se žene goje tek tako.
Posle porođaja se gubi oko 7 kg.
Stomak bude kao u 6. mesecu trudnoće, a onda se postepeno povlači, jer je potrebno vreme da se materica, kojoj je trebalo devet meseci da se razvuče, vrati na staro. Kad dođete kući činiće vam se da su vam se kukovi nekako razvukli i da ste kockastiji, što se sve vremenom povlači, nadam se :) 
Dijete ne dolaze u obzir, jer se mršavljenjem oslobađaju štetne materije koje odlaze u mleko, a da bi bilo mleka, treba dobro jesti. I posle dojenja ste toliko gladni da ne možete da ne jedete! A i treba vam snaga za stalno spuštaj, diži, sedi, lezi, trči, ustaj...sa bebom. 

Eto, zato se ja još ne slikam :) drugarica mi danas kaže "Šta ti je?!"
Izgleda da sam posle drugog stanja sad u nekom trećem stanju ;)





2 коментара:

  1. Meni dojenje bilo najteze od svega. Muka mukica.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa, vidiš da je svima...nisam još čula da je nekoj bilo lako :) ali početak je najgori, pola žena u gradu (sestre, doktorke) me je stiskalo da vidi da li ide mleko :p a ono boli...katastrofa! Par puta sam se izmakla i rekla: a, ne, ne, ne, imam ja mleka :D

      Delete

Love to hear from you!