The Baby Has Arrived!



Beba je stigla!
Pre dva meseca, doduše, ali eto koliko vremena treba da prođe da bi se stiglo do kompjutera.

Nemam šta da kažem što se modiranja tiče, jer dane (i noći) provodim u spavaćicama.
Glavni aksesoari su mi ulošci za grudi i papuče.
Kad stignem da operem kosu i okupam se, osim što potrošim ceo bojler, budem toliko srećna da mi dođe da tvitujem! 
A još imam ekstra dobru bebu koja zaplače samo kad se probudi, ali i onda prestane i strpljivo čeka da joj dam da jede. A, da, i kad je pelena natopljena. Čistunac. Ne voli da je mokar.

Odakle početi?

Porođaj...
Gledam devojke koje se nikad nisu porađale i mislim kako su srećne u svom neznanju.
Mislila sam da nikad neću odrasti, ali sad gledam na sebe pre porođaja kao na neko drugo biće, iako mi kažu da se nisam promenila.
Što se porođaja tiče...nikom ne bih preporučila, a opet prošlo je, kao da se nije desilo, samo kad imam vremena da mislim o tome vraća mi se kao ružan san. 
A sve je prošlo. 
I kao da nikad nisam bila trudna.
Posle porođaja smo sve izgledale kao posle bitke.
Puna soba ranjenika.
Bebe plaču, ali nekako ne smeta.
Dan i noć, plač iz raznih soba, pa i iz naše. Moja bebica nije glasa pustila, osim poslednje veče, nešto kratko. Više smetaju telefonski razgovori, gde npr.muževi i kompanija zovu i puštaju narodnjake da porodilja do mene 'uživa' ili razgovori na romskom, gde je mama koja je dobila šestu bebu, slučajno uključila spikerfon...Ali i to prođe u nekoj omamljenosti i svi su ti tad bliski.
Zdravstveno...ne bih da zalazim u komplikovanost, samo ništa nije lako, od prostih stvari kao što je tuširanje i odlazak do wc-a (to je najteže, jer se vučeš kao prebijen ker i trudiš se da se ne onesvestiš, a i jedva hodaš sa ranom).
Ali je super što se tiče društva.
Kao na ekskurziji.
Naravno da ništa ne znate, sve se radi po instinktu i previjanje bebe i hranjenje i smešno je kad se sad setim kako sam 'stručna' bila u početku.
Ali uopšte nisam bila loša!
To sam shvatila kad sam videla kako moja mama drži i presvlači bebu, kao da je nikad nije imala, ali to je verovatno iz straha da nešto ne pogreši.

Prvih mesec dana je ispunjeno raznim strahovima.
Ne znaš šta da radiš kad se zakrmelja okce...beba kaki po 10 puta dnevno, ne znaš kad se budi, trčiš u wc i  da se kupaš, i kad hoćeš da kljokneš od umora, ono se probudi.
Da kucnem, imam mnogo dobru bebu.
Samo treba da spavam kad i ona spava :) 3 sata, pa onda 3 sata budni, pa sve tako, dan, noć, više nije ni bitno. Perete zube u 3 popodne, idete u wc u pola 4 ujutru, gutate hranu brzinom svetlosti kad i koliko stignete...
A onda samo jedan dan odjednom počne da gleda i da prati pogledom, sa oko mesec dana, zatim se, kad se najmanje nadate, nasmeši :) i tad zaplačete svi koji ste u blizini...
Prvih mesec dana i nemate osećaj da je to Vaša beba, ali kad mu se crte lica malo uobliče i počne da odgovara i guče i smeška se i gleda Vas, onda polako počinjete da se vezujete.

Nespavanje...
Niko vam ne kaže kako to izgleda.
Namirite bebu i konačno se strovalite u krevet i taman da zaspite, a ono krene da ciči, skiči, pišti, prkće, škripucka i tako celu noć ko nojevi dižemo glavu i gledamo šta mu je!
Flašica je nešto čega vas je najviše strah, jer se zagrcne, u početku često, jer ne zna da vuče...
A ovako ide redom:
čim legnemo ono se probudi, pa sisa 40 minuta, pa ga presvlačiš, pa mu spremaj dohranu, pa se ukaki, pa ga drži da podrigne da se ne izbljuje ako ga odmah spustiš, pa ga presvlači, peri guzu, pa počne da štuca, pa tu prođe ta 2 i po sata do sledećeg obroka, pa onda sve iz početka!

Nezgodacija...
Ako može da se popiški u svakoj prilici kad može, uradiće to.
Svaki put kad mu skineš pelenu.
Popiškiće se na svakog ko ga presvlači, na moj rukav dok ga držim kod lekara, po podu...ne bira! Bitno je da nema pelenu, kao i mi veliki. 

Kupanje...
Ništa lepše od čiste bebe!
Kad pupak zaraste (mi smo imali problemčić, pa je to dugo trajalo, pazite se patronažnih sestara) pravac kupanjac!
Napeto je kad je malo.
Svi su pod stresom.
Npr. kad sam dala mami da mi asistira i da ga ispira, a bebu držite preko ruke, okrenutu licem na dole, ja vičem: -Ruku, ruku! A ona poliva po glavi. -Ruku, mama, isperi mu ruku! Ona i dalje sipa po glavi i viče: -Da, da, evo, evo! -Ruku, mama! :p

Sve to posle bude smešno...


Vreme prolazi, beba se iz dana u dan menja, a vi se i dalje pitate kako se sve ovo desilo i kad pre je sve prošlo...




✿ Sa svakim detetom koje se rodi, svet ponovo počinje 





4 коментара:

  1. Kako divaaaaan post <3 I mojoj Vesni, kao i svakoj mami u pocetku je tesko, ona je bila kod nas jedno nedelju dana jer se plasila.. i nije dojila Janu, imala je problem sa bradavicama uzas. Najlepse su bebe u nekom trecem mesecu kada su kao bundevice, onda ih samo citpas za obraze i ljubis!
    A ovo ruku, ruku hahahha.. tako meni Vesna, isto kada je kupala Janu u pocetku, a ja polivam ona: ,, na vrat ivana,, ja na ledja hahhaha. Sada je velika pa je kupam sama tj ona mene okupa! :D

    ReplyDelete
  2. Ovo je kao da sam ja pisala...kod mene je sve bilo identicno...samo sto ja ne znam tako lepo da pisem!Svaka cast...A najbolji mi je "celu noć ko nojevi dižemo glavu i gledamo šta mu je" to je tako dobro receno i tako istinito!!!
    Ja sam isla na CR pa mi porodjaj nije bio toliko strasan...ali sam pre toga prosla kroz vantelesnu oplodnju i 2-3 operacije!!!
    Bebe su najlepse na svetu, ne postoji veca sreca!!!!!!!
    Svako dobro! Pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svaka čast na svemu proživljenom! I veliki poljubac i pozdrav za vas :*

      Delete

Love to hear from you!