Život sa bebom

Ništa nije onako kako ste u trudnoći zamišljali.

Kad spava i zaboravite da je tu. Gledate tv i tek kad se promeškolji setite se. Inače je kao neki mali zahtevni cimer. Kad urlikne, ajd' na noge lagane. Bez obzira koliko ste umorni. Nekad ćete da ustajete tako što prvo sednete na krevet, a onda u tom položaju i zaspite pre nego što navučete papuče. Nekad ćete ganjati papuču u koju noga nikako neće da uđe, pa će papuča odleteti na drugu stranu sobe, a vi potrčati sa onom jednom obuvenom, zavisno od intenziteta plača bebe. 

Kad se primaju vakcine i vi ćete plakati, jer morate da držite čvrsto malu nožicu i ručicu. Želećete da izađete napolje i gledaćete kroz prozor, sa setom, ljude koji šetaju, ali ako je beba mala moraćete da sedite u kući ili će vam beba nenormalno nedostajati kad izađete bez nje.

Kad spava htećete da je ljubite i stiskate i ljubite i stiskate, ali nećete smeti iz straha da je ne probudite. Mada, kad zaspi ne može da je probudi ni top.

A pogotovo ne baba koja je nenadano promenila muzički ukus i odvalila Šabana Šaulića i diže ruke i polu prigušeno viče "To Šabane, care!". Bože sačuvaj... ;)

Bebu treba održavati na određenoj temperaturi, kao turšiju.

Ako je pretoplo dobiće temperaturu ili neko kožno oboljenje, ako je hladno prehladiće se. 

Često ćete uskakati u krevet i nekako ćete imati sve manje nepuknutih rebara u podu kreveta, pogotovo ako ste skloni bežanju između podoja, a beba se probudi pa vas 'provali'.

Seckanje noktiju je najgore.

Rastu svaki dan, a bebe kad se bude trljaju lice tim kandžicama i onda izgledaju kao jedno ciganče iz mog bivšeg komšiluka, dok sam išla u osnovnu, koje se igralo sa mačićima iz kraja i stalno bilo svo izgrebano.

Koliko god da je beba dobra, nećete imati baš puno vremena za jelo i higijensko-fiziološke potrebe. 

To se obavlja u letu.

Ali ništa lepše nego kad vas velike okice pogledaju i kad se bezubi mili stvor nasmeši...bilo da je kez grimasa pred ispuštanje gasova ili radost što vas vidi!