Baby shopping

Trebalo bi da je to to!

Ovo je bio poslednji shopping maraton i poslednji dan kada sam se super osećala i mogla da izdržim 5 sati po Ušću, posle vežbi na kojima sam se teoretski i fizički odlično pokazala, toliko da je sestra tj.babica koja to vodi, rekla: "...ti si se već porodila! Odlično!" 

Sutradan mi je odjednom nešto postalo teško...

A dan posle toga, na ultrazvuku u Domu Zdravlja, na koji sam simbolično otišla, jer sam pre 9 meseci tamo i prvi put otišla (a koji je, btw, nov aparat i ne boli kad sondom prelazi po stomaku, za razliku od ultrazvuka u primarnoj zdravstvenoj ustanovi iliti porodilištu!), saznali smo da je Mrdica spreman da izađe i da ga očekujemo svakog trenutka!

Onda smo požurili do babe, sa kojom smo proveli super popodne i siti se napričali, posebno što ona prati sve one emisije o porođajima na TLC.

Znam samo da sam se malo uspaničila uveče kad su kontrakcije počele na tačno 10 minuta, ali su na sreću prestale posle sat!

Bilo je kao nekad kad sam išla u vrtić i ceo put u tramvaju pevala "Ne-u-vrtić, ne-u-vrtić..."!

Ali reakcije okoline na ove događaje su još bolje:

Moja mama je strpljivija nego ikad i kad završavamo razgovor obavezno kaže da me voli (a to se nije dešavalo do sad, osim kad plačem preko telefona, a ponekad ni tad)...

Tata maltene počne da plače, krši ruke i hvata se za glavu uz: "Jao, majko mila, kako ću ja to da izdržim...", kao da se on porađa, a onda mi uveče šalje poruku: "Jel gledaš Rokija?"...

Moj dragi je danas otišao na posao zaboravivši i novčanik i prsten, ali sa slušalicama na ušima, pa se vratio, a kad je stigao tamo poslao mi je poruku da je sve tu, čak i glava na ramenima...