Mrdino prvo odelce

Kakav divan osećaj!
Kad god sam kupovala za sebe, morala sam duplo da razmišljam ili da odem pa da se vratim, čak i više puta i opet sam posle kupovine ubeđivala sebe kako će mi to koristiti i kako ću nositi dugi niz godina.
A ovo!
Uđeš u prodavnicu, naravno izgubljen u veličinama, pa se uhvatiš za onu listu veličina i zamisliš se da li će biti prosečno novorođenče ili možda džin, i kad shvatiš da će najverovatnije biti prosečno (sestra na vežbama je rekla da naši ultrazvuk aparati obično greše za pola kg), baciš se na sve što ima oznaku 56, svestan da će to nositi svega mesec dana, ali nekako ti nije žao da daš pare.
Druga stvar je što u posebnim uslovima kupuješ.
Npr.kad si sam, možeš bez hrane i vode po 5 sati da bazaš po prodavnicama, a ovako u stomaku imaš nešto što jako burno reaguje na muziku (a u kojoj radnji je nema), pa izgledaš kao na bungee-ju, malo poklekneš, uglavnom se držiš za stomak i vičeš: jao, jao, Mrdice...i moraš brzom brzinom da odabereš em lepo, em funkcionalno, em za razumne pare.
Uglavnom, ekspeditivna kupovina je jedini realni opis.
Na listi po cenama pristupačnih radnji su C&A (organski pamuk je na vrhu moje liste i za mene, a kamoli za bebu) i Enci Menci.