All my shoes ♥

Ako odete kod moje bake na ručak, obavezno ćete čuti priču kako sam se sa tri godine nabila u cipelarnik odlučna u tome da ne izađem u cipelicama koje mi je ona namenila, jer se, Bože moj, nisu slagale sa onim što sam taj dan obukla!

Naime, spremajući se da me izvede u šetnju taj dan, dala mi je neki par cipela da obujem, na šta sam ja ispruženim dlanom na gore, rekla: "Ne!" Začudila se i pitala: "Šta, bre, ne?" A ja odgovorila "Ne iiide!" Možete da zamislite babu, koja u čudu stoji i ne veruje da dete od tri godine neće da obuje bilo koje cipele!

Onda je rekla: "Dobro, evo ti cipelarnik, pa ti nađi šta ide!" na šta sam se ja zabola i kopala dok nisam našla nešto što ide! Kaže da su mi samo nožice virile iz cipelarnika!

Onda me je pitala: "Jel to ide? Jel možemo sad da izađemo?" na šta sam ja klimnula i bez (dodatnog) odugovlačenja krenula!

Ni dan danas ne može da se načudi, a seća se i kakve su cipelice bile: roze sa cvetićima!

Uvek se svi slatko ismeju, jer ovaj moj još uvek proživljava istu priču iznova i iznova svaki dan kad se spremamo da izađemo! 

A, da...i kad sam joj pre neki dan pokazivala slike stana, iskočila je ova sa cipelama, na šta se nasmejala i pitala: "Šta je to, Tiki, prodavnica cipela?!" i iznova počela priču o "Ne iiide!" 

:)

Moa (Paris) i Texto (Paris)

Eden i New Look (Paris)

Platforme Peacocks (poklon sa takmičenja 'Peacocksuj svoj stil') i Bata (Paris)

Nanulice Levi's i sandale Texto (Arles)

Sandalice: Miss nešto (Cvetić) i Zara

Flats: no name, New Look (Paris), Bronx (Office Shoes)

Sneakers: Converse, Pull&Bear, Reebok 

Thongs: no name (France), Roxy (France), Bata (na jednoj piše Lucky, na drugoj Girl) (France) i Nike

Tropeziennes: La bottine souriante (France), Andre (France)

New Look cipele volim jer imaju prelepu poruku!

Boots: gumenjaci za kišu (Balkanska), Eden (France), Barbara Bucci (Knez)

Nedavno me je jedna drugarica pitala gde da kupi čizme za zimu, jer je počela da radi, pa joj trebaju neke u kojim može ceo dan da izdrži na poslu, a i da se ne smrzne kad još više zahladni. 

Moj savet joj je bio da jedne drži na poslu, a u drugim da dolazi do posla.

Ali kako nisu svi istog materijalnog stanja, pitanje me je baš bacilo u rebus...onda smo skoknule preko puta ulice do par prodavnica koje imaju status "jeftinije", koji se pokazao kao neopravdan, ali bar smo se super provele ismevajući one koje su nam prenapadne, a čak su me odgovorile od bacanja jednog para čizmica konjak boje koje sam dovukla (a odakle bih) iz Pariza, gde sam pola sata pred put, poslednjeg dana trčala po kiši da ih kupim i spremala se da ih se otarasim ove godine, kad su njih dve (i moja mama je krenula kao da zapali cigaru ispred zgrade, a produžila sa nama) videle identične, samo skuplje i tako me odgovorile da ih ne bacim!

I došla sam do zaključka:

pod 1: da ja ne znam gde se u Beogradu kupuje kvalitetna obuća po razumnoj ceni 

pod 2: da je bolje biti jednu zimu bez čizama, skupljati, pa kupiti na rasprodaji, recimo u Bati

pod 3: da ja i dalje nemam šta da obujem i stvarno se radujem odlasku u Pariz :)

pod 4: da sam stvarno skromna i ekonomična jer sam veći deo obuće kupila po ceni od 5, 10, 15, 20, 30, 50 i 80 eura!